Српски    English    Deutsch    Русский


Кључна вредност Центра „ЗА БЕБЕ“ јесте да је сваки људски живот светиња.

Услуге саветовалишта у ситуацији кризне трудноће су бесплатне уз поштовање принципа тајности и поверења. 

Молимо вас да свој долазак обавезно најавите.

Саветовалиште 
Пожаревачка 29, Врачар
Београд, Србија

064 266 9242

Шта је постабортивни синдром?



Термин постабортивни синдром – ПАС по први пут је користио Винсент Руе (Vinsent Rue) на конгресу 1981. године, где је изјавио да је посматрао посттрауматски стресни поремећај развиjен као одговор на стрес изазван абортусом. Руе је предложио назив „постабортивни синдром – ПАС“, како би објаснио овај феномен.
Једна од могућих дефиниција постабортивног симптома – ПАС – јесте да он представља посебан облик посттрауматског стресног поремећаја и означава комплекс психичких појава које могу настати као последица абортуса. Постабортивни синдром наступа када се абортус доживљава као трауматичан догађај. Реч је о хроничној неспособности да се обраде болне мисли и осећаји након кризне трудноће и абортуса који је уследео.
Симптоми постабортивног синдрома се појављују када жени понестане снаге да надаље потискује заборављена сећања. Ти симптоми се посебно могу интензивирати:

  • У периоду када би се очекивало рођење детета;
  • На годишњицу абортуса;
  • У доба климакса и
  • Непосредно пред смрт.


Постабортивни синдром и његов утицај на жене


  • Одумирање емотивног живота;
  • Осећај сметености или бег у константну активност;
  • Страхови (нпр. да ће бити кажњена, да ће доживети неку несрећу, да није достојна да буде мајка и да није достојна да се уда; ти страхови се често преносе и на другу рођену децу);
  • Осећај кривице, упрљаности, самоосуђивање;
  • Суицидне мисли и покушаји суицида;
  • Поремећај сна, ноћне море (нпр. снови о мртвој деци и празним колицима);
  • Синдром „годишњице абортуса“ или датума када би дете требало да се роди;
  • Поремећај у исхрани (булимија или анорексија);
  • Злоупотреба психоактивних супстанци (алкохола, дрога, лекова);
  • Неприкладно реаговање при сусрету с бебама и трудницама (напади плача, вртоглавица);
  • Неконтролисана жеља за новом трудноћом;
  • Потешкоће у везама (вискок степен агресивности, сексуална дисфункција);
  • Психосоматске тегобе (попут болова у абдомену, менструалних болова, мигрене, виског крвног притиска);

Постабортивни синдром и његов утицај на мушкарце


Осим на жене, абортус такође оставља и незбрисив траг у животу мушкарца.  
Мушкарци често могу, као и жене, патити због последица абортуса. Након првобитног олакшања, мушкарац се обично после извесног времена суочава са осећајем губитка. Многи не могу да изађу на крај са чињеницом да нису могли да сачувају своје нерођено дете. Међутим, наше друштво нема разумевања за њихову патњу. 
Уколико се ова искуства не обраде, може се појавити посттрауматски стресни синдром. Ако поричу одговорност за абортус, многи мукарци блокирају природан процес туговања и не суоче се с губитком нерођеног детета. 
Мушкарци на различите начине утичу на женину одлуку о абортусу и тако могу имати утицај на исход трудноће или на квалитет партнерског односа. Некада они одлуку о абортусу доносе активно, тако што врше притисак на жену да уради абортус или пасивно када се повуку и одлуку о абортусу препуштају жени. Неки мушкарци се јако залажу за рођење детета, а онда на крају беспомоћно посматрају како се жена ипак одлучује на абортус. 
У најчешће посттрауматске стресне симптоме код мушараца убрајају се:

  • Љутња, гнев, агресивно понашање, породично насиље;
  • Недостак поверења или необјашњиви страхови;
  • Несаница, ноћне море;
  • Кривица, срам;
  • Усамљеност и осећај губитка;
  • Разни облици зависности (од порнографије, коцке, алкохола, наркотика...);
  • Потреба за контролисањем;
  • Нестабилни односи према женама;
  • Немогућност емотивног повезивања с децом и партнерком;
  • Сексуална дисфункција, проблеми с потенцијом;
  • Депресије, страх од неуспеха или одбацивања.

Дакле, жртва абортуса је и партнерски однос, односно брак. За већину парова, абортус доводи до бројних проблема у емотивној вези. Многе жене и мушкарци имају потешкоће приликом успостављања емоционалних односа. Разлози за то су бројни: смањено самопоштовање, неповерење према мушкарцима, сексуална дисфункција, злоупотреба психоактивих супстанци, анксиозност и насилничко понашање. Све ове компликације могу да доведу до међусобног оптуживања и губитка поверења, честих свађа и развода, односно раскида партнерских односа, па некада чак и до смртних исхода.
Поред супружника и партнера, абортус оставља последице и на другу пре или после абортуса рођену децу. Намерни прекид трудноће је повезан са повећаном депресијом, насилничким понашањем, смањењем природног нормалног присног односа између мајке и друге деце из претходних или каснијих трудноћа. Многа истраживања повезују абортусе с каснијим злостављањем и занемаривањем деце.
Чак и мушкарци ожењени женама што су имале абортус могу бити под утицајем бола који жена проживљава, чак и када они сами нису очеви абортиране деце.
Последице абортуса су много веће и ширег су обима но што се обично мисли. Жртва је цело друштво, јер је његова будућност са сваким абортусом све неизвеснија.

ВИЗИЈА



Кључна вредност Центра „ЗА БЕБЕ“ јесте да је сваки људски живот светиња. Основна сврха нашег удружења јесте подизање свести о вредности сваког људског живота у његовој најрањивијој фази, наиме пре рођења.

МИСИЈА



Mисија удружења Центар „ЗА БЕБЕ“ јесте информисање, саветовање и едукација у вези са репродуктивним здрављем и фертилитетом, трудноћом, пренаталним развојем, непланираном и нежељеном трудноћом, последицама абортуса ..

ЦИЉЕВИ



  • Очување фертилног и репродуктивног потенцијала становништа
  • Превенција репродуктивног здравља
  • Смањење броја намерних прекида трудноће код адолесценткиња