o nama

centar za reproduktivnu etiku za bebe je informativni i savetodavni centar za savetovanje žena u situaciji neželjene i/ili krizne trudnoće, kao i žena koje se suočavaju sa negativnim duševnim i duhovnim posledicama abortusa.

ciljevi udruženja su:

  • pružanje saveta i informacija u vezi sa trudnoćom i prenatalnim razvojem
  • pružanje sveobuhvatnih informacija o posledicama abortusa
  • pružanje raznih vidova pomoći ženama koje su suočene sa neplaniranom trudnoćom, a naročito ženama koje nemaju podršku partnera ili porodice
  • savetovanje za žene, muškarce i porodice, koje se suočavaju sa posledicama post-abortivnog stresa, spontanog pobačaja i vanmaterične trudnoće
  • promovisanje hrišćanske etike i morala
  • podsticanje nataliteta i podizanje svesti o demografskoj situaciji u našoj zemlji
  • prevencija širenja polno - prenosivih bolesti i smanjenje broja neplaniranih trudnoća
  • edukacija iz svih navedenih oblasti u vidu predavanja i specijalizovanih radionica.

vizija

vizija centra za reproduktivnu etiku za bebe je podizanje svesti o vrednosti svakog ljudskog života u njegovoj najranjivijoj fazi, naime pre rođenja. želimo da doprinesemo oblikovanju okruženja koje podstiče život i u kojoj je svako dete poželjno. lajt motiv našeg savetovanja jeste želja, da skrenemo pažnju na pravo svakog deteta na život. zalažemo se za zaštitu života u slučaju bolesti ili invaliditeta, u starosti ili u završnim fazama života. ujedno želimo da pomognemo ženama koje su iskusile abortus i suočavaju se sa neželjenim duševnim i duhovnim posledicama da dožive emotivno isceljenje.

neplanirana/neželjena trudnoća

neočekivano ste ostali u drugom stanju? nedavno ste dobili dugo željeni posao? napustio vas je partner? tek ste se upisali na fakultet posle teškog prijemnog ispita? još niste završili srednju školu? ni vi ni vaš partner nemate posao ...u takvim trenucima abortus se nameće kao „jedino“ prihvatljivo i najjednostavnije rešenje... ali da li ste imali prilike da razgovarate sa nekom ženom koja je imala abortus?kako izgleda njen život i njena svakodnevnica nakon abortusa? da li je još uvek u vezi sa partnerom, koji ju je uveravao da je voli i možda je čak podstakao da uradi abortus? devojke i žene, koje se nađu pod pritiskom, bez podrške partnera, porodice ili bez materijalnih mogućnosti, često na prečac donose odluku da urade abortus, a na to ih neretko postiču mladići, muževi ili roditelji, ne razmišljajući u tom trenutku da prekid trudnoće, zapravo znači prekid života, koji se kasnije ne može nastaviti. takvu odluku najčešće donose same, nekada i bez prethodnog razgovora sa budućim ocem deteta i to uglavnom zbog nedostatka mogućnosti da dobiju adekvatne informacije o štetnim posledicama abortusa ili zbog teške materijalne situacije. veliki broj žena koji je uradio abortus, kaže da bi drugačije odlučile i zadržale bebu, da su im bile poznate i dostupne aternative abortusu ili da su imale podršku za rađanje deteta.

usluge savetovališta


besplatan info-materijal o polno-prenosivim bolestima, trudnoći, prenatalnom razvoju deteta, kao i posledicama abortusa po reproduktivno, duševno i duhovno zdravlje žene

kod nas možete dobiti informacije i brošure o polno-prenosivnim bolestima, trudnoći, prenatalnom razvoju deteta, posledicama abortusa po reproduktivno, duševno i duhovno zdravlje žene i njenog partnera

savetovanje u situaciji neželjene/krizne trudnoće

savetnici našeg centra za bebe će vam pružiti besplatno savetovanje u situaciji neželjene i/ili krizne trudnoće, pomoći vam da dobijete sve potrebne informacije i sagledate sve opcije koje vam stoje na raspolaganju da rodite bebu i da je zadržite.

post-abortivno savetovanje

PAS - post abortivni stres ili post-abortivna trauma se može opisati kao hronična nemogućnost da se prevaziđu bolne misli i emocije (krivica, ljutnja, tuga) nakon abortusa, kao i nemogućnost da se identifikuje pretrpljeni gubitak i da se uspostavi mir sa samim sobom, sa drugima i sa Bogom.

posledice post-abortivnog stresa na žene

  • odumiranje emotivnog života
  • osećaj smetenosti ili beg u konstantnu aktivnost
  • osećanje krivice, uprljanosti, samoosuđivanja
  • strahovi (npr. da ćete biti kažnjeni, doživeti neku nesreću...)
  • želja za umiranjem, suicidalne misli
  • poremećaj sna, noćne more
  • sindrom „godišnjice abortusa“
  • poremećaj u ishrani
  • stvaranje zavisnosti od psiho-aktivnih supstanci, alkohola, lekova
  • neprikladno reagovanje pri susretu sa bebama i trudnicama (napadi plača, vrtoglavica),
  • nekontrolisana želja za novom trudnoćom
  • poteškoće u vezama (visok stepen agresivnosti, seksualna disfunkcija),
  • psihosomatske tegobe (poput bolova u abdomenu, menstrualnih bolova, migrene, viskog krvnog pritiska)
  • redukovano emotivno ulaganje u buduću decu, kao i ograničena uključenost u roditeljstvo

posledice post-abortivnog stresa na muškarce

  • nestabilni odnosi sa ženama
  • ljutnja, nasilno i agresivno ponašanje, porodično nasilje
  • nemogućnost uspostavljanja bliskog kontakta sa ženom i/ili decom
  • razni oblici zavisnosti (npr. od pornografije)
  • seksualna disfunkcija
  • nedostatak poverenja ili neobjašnjiva napetost
  • osećaj gubitka, krivice, stida
  • kontrola

postabortivno savetovanje

emotivno isceljenje nakon abortusa je moguće, ali obično podrazumeva dugotrajan proces. najpre je neophodno da imamo svest o negativnim psihičkim posledicama abortusa, da otvoreno govorimo o njima i da potražimo pomoć. mnoge žene koje su imale iskustvo abortusa retko otvoreno govore o abortusu, iako mnoge godinama snose negativne posledice.

save one program

saveone program nudi pomoć ženama i muškarcima koji se suočavaju sa duševnim bolom kao posledicom izvršenog abortusa. program saveone kursa se oslanja na hrišćanske principe i obuhvata 10 lekcija. za više informacija
www.saveoneeurope.org

savetovanje u slučaju spontanog pobačaja i vanmaterične trudnoće

“društveni tabu”, “ukradena sreća”, “nemi odlazak”, samo su neki od pokušaja da se opiše gubitak deteta kao posledica spontanog pobačaja ili vanmaterične trudnoće.
spontani pobačaj je termin kojim se opisuje neplanirani gubitak nerođenog deteta do 28 nedelje trudnoće.” Razlikujemo rani spontani pobačaj (pre 16.nedelje trudnoće) i kasni spontani pobačaj (od 17. do 28 nedelje trudnoće). najviše takvih pobačaja se događa u prvom tromesečju, dakle do 12 nedelje. ako se otkriju uzorci, najčešće se mogu sačuvati sledeće trudnoće.
često se prolaze faze samookrivljivanja, okrivljivanja medicinskog osoblja, besa, panike, ćutljivosti, pa sve do faze ravnodušnosti. smenjuju se osećanja zbunjenosti i straha, nelagodnosti, zatvorenosti za bližnje, mučnina i bezvoljnost. žene i njihovi partneri se suočavanju sa raznim problemima poput negativne slike o sebi (“nisam smela toliko raditi; nije trebalo tako da se ponašam prema ženi”; nisam smela ići na taj put”, “nisam joj posvetio dovoljno pažnje”). majčinski/očinski identitet se dovodi u pitanje. društvena sredina, kao i reakcija bližnjih ponekad takođe može imati negativni uticaj. komentari poput: “bolje je što se tako završilo, dete je verovatno bilo bolesno”, “mlada si, zdrava si, rodićeš barem još dvoje dece”, “nemoj se brinuti, to zapravo i nije bila formirana beba”... teško da nam mogu pružiti utehu.

nekoliko saveta šta učiniti

dopustiti sebi prirodan proces tugovanja za izgubljenim detetom. ipak, bol i tuga ne bi trebalo da postanu dominantni, jer iz takvog načina življenja proizilaze mnoge ozbiljne posledice po međuljudske odnose, kao i zdravstveni problemi. potrudite se da:

  • izbacite misao o sopstvenoj krivici; NISTE KRIVI za spontani pobačaj
  • veliki broj žena i parova je prošao isto takvo iskustvo. to se može dogoditi svakome.
  • nemojte mučiti sebe, stalno postavljajući uvek isto pitanje “zašto se to dogodilo baš meni?”
  • izuzetno je važno da prođete period žaljenja. žaljenje je normalna i ljudska, nužna i korisna reakcija na tragediju.
  • prihvatite emotivne reakcije svoga supružnika, kakve god bile.
  • ukoliko je potrebno, potražite pomoć savetovališta.

predavanja, radionice

saradnja sa medijima

saradnja sa srodnim organizacijama i institucijama

prijatelj udruženja

Ukoliko vam se dopadaju naši ciljevi, kontaktirajte nas. Naš rad možete podržati na razne načine: doniranjem kozmetike, garderobe i opreme za bebe, volontiranjem u centru ili u našim akcijama, preprorukom prijateljima ili uplatom donacije na račun:
Banca Intesa: 160-378736-29

Kontakt

centar za reproduktivnu etiku ZA BEBE

savetovalište:

adresa: pajsijeva 5
beograd, srbija

telefon: 064 266 9242

sve usluge savetovališta su besplatne uz poštovanje prinicipa tajnosti i poverenja.

radno vreme:
ponedeljak, sreda, četvrtak: 10-15h
utorak: 14h-18h
savetovanje je moguće i u drugim terminima.
molimo vas da svoj dolazak obavezno najavite.